Knjiga

Knjiga Čovečuljak/Blue sadrži 48 priča, napisanih u samo i tačno 6 reči i svaka je ilustrovana, kroz priču koju govori jedan isti lik - zvani Čovečuljak.

Inspiracija za priče jeste čovek, njegova osećanja i odnosi, ne samo prema drugima, nego sebi i životu uopšte. Izazov je bio naći zajednički prikaz različitih životnih situacija. Kako da u samo jednom pogledu čitalac primi poruku i oseti da ga neko razume, bez potrebe da on sam priča svoje iskustvo ili da se čitajući upoznaje sa tuđim. Postaviti priču tako da za svakoga može da znači tačno ono što on oseti, a ne da se čitaoci dele na one koje razumeju i neke druge. Da u toku posmatranja priča čitaocu bude lakše, da se stvori osećaj da sa nekim razgovara, a ne da čita i da se to završava čim zatvori knjigu. Da se čitalac pokrene da traži novih 6 reči, da zamišlja drugačiju ilustraciju ili smišlja neke nove poruke. Da nastavi promišljanje i možda započne promene bar nekih situacija o kojima govori Čovečuljak.

Želja je da se čitalac u najvećoj mogućoj meri distancira od autora. Da priče govori ne autor ili neki lik po imenu. Nego da se ilustracijom stvori izmišljeni lik, koji će čitaocu kroz priče postati poznat, možda drag. Možda će čitalac videti sebe.

Izazov je bio kako sa što manje reči preneti poruku priče, izabrati, naći pravu reč, složiti u priču od 6 reči. Da priče, tekst, ne opterećuju čitaoca, da nešto u tekstu bira kao važno, nešto manje važno. I stvoriti delo koje može biti dostupno kroz različite medije, naročito za mlade, koji informacije saznaju na jedan potpuno nov i drugačiji način- osim štampanih knjiga, koriste internet, tekstove, blogove, audio knjige i naravno digitalne knjige.

Pažnja je posvećena da ilustracije ne zamagle tekst i zakomplikuju poruku, da ostane skrivena negde iza boja i oblika, detalja. Već da se postavi ilustracija, da se oživi lik, pa i čitave scene, koristeći samo osnovne geometrijske oblike i to kao crno-belu grafiku. Minimalni tekst, minimalna grafika, a pun osećaj i izražena sadržina i poruka.

Inovativno je bilo stvarati hibridno delo. Spojiti dve umetnosti i to ne u nekim detaljima da jedna dominira a druga malo dopunjuje, nego postaviti svaku podjednako važnu u svih 48 priča. Postaviti čitanje i ilustrovanje jedno pored drugog i tako pružiti čitaocu uživanje u obe umetnosti. Priče u 6 reči, tako da istovremeno dok čitaš gledaš ilustraciju, a ne jedno pa drugo. Utkati te reči u samu ilustraciju i na neki način i tekst za čitanje pretvoriti u grafiku.

Posebnost u stvaranju vidi se i kod knjige na engleskom jeziku. To nije prevod, već proučavanje čoveka i njegovog odnosa prema sebi, drugima i životu. Trebalo je istražiti da li se takve situacije i odnosi na neki način dešavaju i van društva u kome je autor primarno proučavao i sakupljao priče kao neka svoja iskustva. I zatim pronaći 6 reči koje bi te poruke prenele. A opet kao na sprskom, ne bilo kojih 6 reči, već običnih, jednostavnih, reči koje su u svakodnevnoj upotrebi.

Tako je izabrano ime Blue jer znači onaj koji promišlja, što Čovečuljak i jeste.